ПРЕДСТАВНИЦИ ОСЛОБОДИЛАЧКИХ УДРУЖЕЊА ИЗ КРАЉЕВА ПОСЕТИЛИ
СПОМЕН СОБУ У НИШУ

На основу добре сарадње Удружења учесника ратова 1991-1999. године Краљева са Министарством одбране Републике Србије и разговора са Начелником штаба КоВ-а пуковником Владетом Балтићем дошло се до заједничке идеје о посети К-ди КоВ-а у Нишу и обилазак Спомен собе у Нишу. Командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић је одобрио прву организовану посету и разгледање Спомен собе и у том правцу обезбедио војни аутобус за превоз од Краљева до Ниша и натраг.
Породице палих бораца 252. оклопне бригаде - других РЈ и полиције, представници Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града Краљева, Удружења РВИ града Краљева, Помоћник Градоначелника града Краљева Марко Матовић и члан градског већа пуковник Радоје Томашевић и Удружења учесника ратова 1991-1999. године из Краљева, обишли су 11.12.2017. године Спомен собу у Команди Копнене војске у Нишу. Госте из Краљева примио је командант Копнене војске, генерал-потпуковник Милосав Симовић, са начелником штаба пуковником Владетом Балтићем, раније официром 252. оклопне бригаде.
У Спомен соби се налазе имена грађана Ниша, војника и полицајаца, погинулих у српско-турским и балканским ратовима, у Првом и Другом светском рату, оружаним сукобима у бившој СФРЈ и на Косову и Метохији 1998. године, као и имена погинулих у НАТО агресији и Копненој зони безбедности.
Поред имена, у Спомен соби су и фотографије јунака са Кошара и Паштрика имена свих припадника ЈНА и Војске Југославије страдалих у бившој СФРЈ и током НАТО агресије.
Изградњом Спомен собе у војној капели Обновљење храма Светог великомученика Георгија у згради команде у којој ради, садашња генерација официра Команде Копнене војске у Нишу, одужила се погинулима и њиховим породицама. Спомен соба и будући Музеј Команде Копнене војске, урађени су по пројекту иницијатора овог значајног подухвата за Србију, Војску Србије и Град Ниш, команданта Копнене војске генерал-потпуковника Милосава Симовића.
Помен погинулима из гарнизона Краљево, у присуству Удружења ратника 1999. године и Ниша, извршио је војни свештеник, капетан Ђорђе Димић.
На крају посете за све госте обезбеђено је послужење и ручак у војном ресторану у Нишу где је пуковник Владета Балтић уручио пригодне Захвалнице за све присутне чланове породица палих бораца, Удружења и представнике града Краљева.
Краћу видео репортажу о овој посети можете погледати ОВДЕ

.

Отето Косово - Чешки документарни филм

“Отето Косово” је документарни филм чешког режисера Вацлава Дворжака о рату на Космету који је још пре првог приказивања изазвао бројне контроверзе.

Филм аналитички обрађује скорију историју јужне српске покрајине, закључно са бомбардовање НАТО снага `99-те године. У филму су учествовали и бројни Срби са Косова, који су са гледаоцима поделили свакодневне муке свог живота, али и припадници албанских терористичких група.
Чешка национална телевизија је финансирала филм али је његово приказивање много пута одлагано, уз образложење да је исувише пристрасно и да “држи српску страну”.
Редитељ Дворжак је ове оптужбе негирао, тврдећи да се “ни у документима о холокаусту никада не приказује друга страна”.

Пример "бриге" државе за борце

Ево једног од многобројних примера небриге државе за оне који су се часно борили и крварили за своју отаџбину и свој народ...

Адвокат Алексић: Наплата дуговања за ратне дневнице све извеснија

Након потврђујће пресуде престоничког Вишег, али и нишког, новосадског и крагујевачког Апелационог, дискриминацију ратних ветерана који су се борили за своју земљу у рату на Кососву и Метохији, потврдио је и Виши суд у Новом Пазару, наводе у адвокатској канцеларији Алексић, која заступа више од 10 хиљада бораца из Нишавског округа.

Према проценама надлежних из овог правног тима, дискриминацију државе над учесницима рата 99’ године, а у односу на борце из Топличког краја који су још пре седам година наплатили своја дуговања, истоветним судским одлукама надају се и када је реч поступцима у Палати правде у Сремској Митровици, али и свим осталим широм Србије.

"За сада немамо информације да се било ко од судија противи оваквим одлукама, јер првенствено имамо све потребне доказе а и морају се водити начеллом истоветности одлука за исте случајеве, тако да сам убеђен да ћемо добити потврђујуће пресуде, па чак ми је и одлука да Врховни касациони суд уради ревизију неких случајева на захтев ресорног Министарства охрабруућа, јер ће то само потврдити све наводе из тужби за дискриминацију, изјавио је Срђан Алексић, познати нишки адвокат који је на челу адвокатског тима."

Алексић објашњава и да су 2008. године, борци из Куршумлије, Блаца, Бојника, на основу тога што долазе из неразвијених подручја, наплатили још 2008. године ратне дневнице и то на име новчане накнаде, и то само јер је држава увидела да би њих стотинак, који су тужили узели много више, јер би поднели захтев за исплату целодневних дневница а не само у износу који покрива осмочасовно присуство на терену.

"И ми ћемо то тражити, по 3 и по хиљае по дану проведеном за време НАТО агресије, а многи ће тужити и за надокнаду материјалних и нематеријалних трошкова, али још чекамо како ће се изјаснити џава, јер иако је рок за вансудско поравнање прошао, имамо неке информације да би могли да пристану, ако не свакако идемо на идући корак, а то је тужба за наплату дуговања", вели адвокат Алексић који је додао да овај спор сматра „парницом своје каријере“.

Подсећамо, износ за који су ратни ветерани се усагласили да ће потраживати на име материјалне и нематеријалне штете је 300 хиљада динара са законском затезном каматом, а према неким незваничним подацима, преко 50 хиљада ратних резервиста из целе земље, овластило је адвокате да их заступа против државе.

Да се јаве они који су због бомбардовања изгубили здравље

Срђан Алексић, који је на предлог Краљевске Академије и интелектуалних кругова и на челу правног тима који ће поново поднети тужбу против НАТО алијансе у име Србије, позвао је све људе, који су током година оболели или имају зравствене последице, за које постоји медицински доказ да су изазаване бомбардовањем осиромашеним уранијумом да се јаве његовој канцеларији.

"Сигуран сам да ћемо овога пута то доказати и извојевати победу тако што ћемо доказати да је било повреде свих конвенција ратовања, тако да смо у фази, заједно са свим угледним колегама, потраге да бар имамо 10-ак случајева са потпуном медицинском документацијом која доказује да су њихове бомбе, бачене 99’ године изазвале обољевање или дуготрајне здравствене последице код наших људи, и позивам јавно да све који имају такве папире, да се јаве у моју адвокатску канцеларију."

Извор: www.gradjanin.rs

Тужбе за накнаду штете због осиромашеног уранијума

На предлог српске Краљевске Академије, а уз благослов српског Патријарха, у току је формирање правног тима у коме ће своје знање ујединити најбољи адвокати из наше, али и из других европских земаља. Након изгласане већине гласова чланова Академије, тај експертски адвокатски тим водиће Срђан Алексић, познати нишки адвокат.
Група адвоката из Србије, Француске, Аустрије, Италије, Русије и још неких земаља, започела је припрему међународне акције за судску наплату одштете грађанима који су оболели од најтежих болести због тога што је у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године коришћен осиромашени уранијум. Као и грађанима који су остали инвалиди због употребе касетних бомби које су забрањене међународом конвенцијом. Право на подизање тужби за накнаду штете имаће и породице оних који су преминули од последица коришћења бомби са осиромашеним уранијумом или „касеташица“.
Адвокат Срђан Алексић, један од иницијатора акције, подсећа да је држава Србија одустала од тужби због НАТО агресије, тако да се иницијатори неће „мешати“ у такву одлуку, односно бавити кривичном одговорношћу алијансе или 19 појединачних држава, које су учествовале у таквој агресији. Инсистираће искључиво на накнади материјалне и нематеријалне штете грађанима који су трпели и трпе најтеже последице због коришћења недозвољеног и нехуманог оружја током такве војне акције. Тужбе би требало да се подносе пред судовима земаља - учесница НАТО бомбардовања, а није искључено да неки поступци за обештећење покрену и пред међународним судовима.
- Иако је прошло 17 година, не смемо забијати главу у песак пред чињеницом да су последице коришћења осиромашеног уранијума стравичне, те да је грађанима Србије, посебно онима у регионима где је он коришћен, повређено међународно гарантовано право на живот. Знамо да се на југу Србије, посебно у околини Врања, обољевање од карцинома и десетоструко увећало. Такође знамо да су међу онима који најчешће обољевају и умиру- учесници рата, а да су они који су чистили касарне бомбардоване осиромашеним уранијумом, и боравили у тој прашини, умирали од карцинома у року од пет или шест година. Најзад, знамо да је Међународни суд за људска права у Стразбуру осудио Италију јер је своје војнике слала у делове Косова и Метохије у којима је бацан осиромашени уранијум, због чега су они учестало обољевали и умирали - рекао је Алексић.
Алексић је казао да је свестан да доказивање везе између коришћења осиромашеног уранијума и повећаног обољевања од карцинома неће бити једноставно, али верује да је то могуће, јер ту везу, нажалост, доказује учесталост обољевања од карцинома или повећан број умрлих од те болести. У међународном тиму стручњака, који ће се овим поводом „окупити“, биће осим правних стручњака - универзитетских професора и адвоката, и медицинских професионалаца - онколога и других лекара. Он је, додао је, већ контактирао са колегама из Француске, Аустрије, Италије, Русије и „још неких земаља“ који су „веома спремни“ да учествују у заступању грађана Србије.
Према плану, ускоро ће се састати радна група у којој ће бити домаћи правни стручњаци, после тога ће бити организован међународни скуп стручњака различитог профила, након чега следи прикупљање материјалних доказа различите врсте да је обољевање последица осиромашеног уранијума, да би се потом подносиле појединачне тужбе за накнаду штете, рекао је Срђан Алексић.

РАТНЕ ДНЕВНИЦЕ - 2. Састанак бораца Краљево 12.12.2016.

У згради Мелоса, у Краљеву одржан је 12. децембра 2016. нови састанак бораца са адвокатом Срђаном Алексићем из Ниша. Између осталог господин Алексић је саопштио добру вест, да је на Апелационом суду у Крагујевцу донета позитивна пресуда у корист првих 10 бораца из Краљева који су поднели тужбу за дискриминацију око неисплаћених ратних дневница.
Погледајте видео

РАТНЕ ДНЕВНИЦЕ - Срђан Алексић и Сретен Лазовић ТВ МЕЛОС - 12.12.2016.

Апелациони суд у Крагујевцу је донео пресуду у корист првих 10 бораца из Краљева по тужби за дискриминацију око неисплаћених ратних дневница из 1999. О овоме и другим темама везаним за проблеме борачке популације на телевизији Мелос говоре Сретен Лазовић и наш правни заступник адвокат Срђан Алексић из Ниша.
Погледајте видео

РАТНЕ ДНЕВНИЦЕ - Састанак бораца Краљево 01.10.2016.

У згради "Мелоса" 1. октобра одржан је састанак бораца нашег удружења. Тема састанка била је: Неисплаћене ратне дневнице. Састанку је присуствовао адвокат Срђан Алексић, наш правни заступник у процесима пред судовима, за наплату поменутих дневница. Адвокат Срђан Алексић је поднео надлежним судовима тужбу за територијалну дискриминацију око исплате ратних дневница, која даје позитивне резултате код поменутих судова. О томе је било највише речи на овом састанку.
Погледајте видео

РАТНЕ ДНЕВНИЦЕ - Срђан Алексић и Сретен Лазовић ТВ МИКС - 01.10.2016.

Адвокат Срђан Алексић је правни заступник бораца пред домаћим судовима и судом у Стразбуру, у процесима који се воде за неисплаћене ратне дневнице. Господин Алексић је био 1.10.2016. гост нашег удружења. Овом приликом је заједно са председником удружења Сретеном Лазовићем гостовао на локалној ТВ Микс. Тема емисије је била наравно: Неисплаћене ратне дневнице и до које фазе су стигли процеси пред судовима о неисплаћеним борачким потраживањима.
Погледајте видео

Трибина у Нишу - Ратне дневнице - 06.10.2016.

Трибина у Нишу одржана 6. октобра 2016. поводом неисплаћених ратних дневница и судских процеса, које у име бораца, адвокат Срђан Алексић води пред домаћим судовима.
Погледајте видео

Хероји Битке за Кошаре

Учесници Битке за Кошаре говоре о крвавим и течким борбама које су се 1999. године водиле између Војске Југославије са једне, и снага ОВК, албанске војске и снага НАТО-а са друге стране. Борбе су вођене и 1998. године на самој караули Кошаре и граничној линији.

ПРЕ 17 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.
Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.
Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године.
До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Карула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана.
У том тренутку на фронту је било нешто више од 100 припадника граничних јединица Војске Југославије. Због жестоких напада из ваздуха, али и диверзија ОВК већа помоћ није могла одмах да стигне.
Процена војног врха била је да ће копнени напад највероватније кренути из Македоније где се већ налазило око 16.000 војника НАТО-а, а претпоставке да ће главни напад ићи преко Кошара није било.
Тај део територије био је у зони одговорности 125. моторизоване бригаде која је реорганизовала своје јединице, борила се са терористима ОВК у Метохији и стално била на удару НАТО-а, тако да од почетка рата до 9. априла није успела да се у потпуности припреми за заустављање напада на Кошарама.
Другог дана битке, ОВК је заузела караулу Кошаре што су објавили светски медији. Међутим, то није био велики успех јер је сама караула окружена брдима и веома неповољна за одбрану.
Сам објекат био је врло луксузан за војне прилике и направљен је у време ЈНА, на месту добро видљивом из Албаније, како би се демонстрирао висок стандард социјалистичке Југославије.
После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.
Прислушкивањем радио веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче, веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски. Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.
На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора.
Велика концентрација снага на Кошарама коштала је ОВК напуштања многих положаја, јер је утврђено да су многи делови границе са албанске стране били готово без икакве одбране.
Војска Југославије није могла да концентрише веће снаге због 24-часовног присуства НАТО авијације, али и веома неприступачног терена. Осим пешадијског наоружања ВЈ је користила минобацаче и хаубице свих калибара, као и лансере ракета "Огањ" и "Оркан".
Командни кадар ВЈ је и поред изненадног напада врло брзо разрадио одбрану фронта, јер су то били школовани официри. Већина војника је била већ по годину дана у униформи и били су добро увежбани за борбу на фронту.
Све то, па и свест да уколико падне линија фронта на Кошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВК и НАТО, са неизвесним крајем, држало је морал на високом нивоу.
Са друге стране, и поред велике стручне помоћи НАТО официра, ОВК је до тада нападала војску и полицију из заседа, није имала озбиљнију војну обуку за фронтално ратовање - што се и видело током целе битке.
У нападе се укључила и албанска војска, прво артиљеријом, а затим и са десетак тенкова, али то није битније утицало на морал ОВК.
Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка - што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.
Занимљиво је и да је са југословенске стране границе терен био тешко проходан и за људе, али је ВЈ успела да у једном тренутку у борбу на фронту убаци два тенка Т-55.
Њихово појављивање није имало реалан значај, али је изазвао панику и страх у редовима ОВК.
Циљ нападача, ОВК, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.
Агресор је успео да заузме територију СРЈ свега четири километра у ширину и у дубину пар стотина до хиљаду метара.
Током крвавих борби на Кошарама било је и многих бизарних сцена, у које је тешко поверовати. Дешавало се да људи са обе линије фронта због густе магле залутају у непријатељске ровове и врате су у сопствене, а да их нико не примети.
Припадницима ВЈ који су се грејали поред ватре једном приликом је пришао човек у војној униформи, сео поред њих и када су га после неколико минута питали из које је јединице он је одговорио на албанском.
Тај припадник ОВК је заробљен, а утврђено је да се после једног од напада дуго скривао у жбуњу, али је изашао када је видео ватру и људе.
Двојица припадника Војске Југославије су по магли успели да ушетају у непријатељски ров, „заробили“" тешки противавински митраљез и безбедно га донели у свој ров.
Због сталног прислушкивања, један резервни официр ВЈ се присетио америчких Навахо Индијанаца из Другог светског рата, и ангажовао двојицу Рома, припадника ВЈ, који су на свом језику радио везом наводили југословенску артиљерију и минобацаче.
До краја рата НАТО и ОВК нису успели да схвате о чему се ради, јер нису разумели ромски језик.
Рат је на караули Кошаре почео много пре 9. априла 1999. године, тачније - у марту 1998. године када су и почели сукоби на Косову.
Иако је рејон карауле био готово ненасељен, у околини су се налазила етнички чиста албанска села, са великим бројем припадника ОВК у њима.
Сама караула удаљена неколико стотина метара од граничне линије на видном месту, била је лака мета и често се дешавало да терористи са граничне линије испале рафал на караулу и побегну.
Честе су биле и заседе у којима је страдало неколико припаника ВЈ, а готово свакодневна појава покушаја преношења мање или веће количине оружја и муниције из Албаније на Косово и Метохију.
Главнину граничних јединица чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година.
У Бици за Кошаре, у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства. Осим Руса - Козака из падобранских јединица, у редовима добровољаца били су људи из других европских земаља.
Такозвани "интернационални одред" од тридесетак људи чинили су људи из западног дела Украјине, Финске, Шведске, Данске, Холандије и по један Шкот и Ирац из Велике Британије.
Њихови мотиви за ратовање на страни Југославије били су авантуризам, антиамеричка осећања, али и жеља за ратним искуством. Њихова плата била је симболична, односно - иста као за редовне војнике.
При доласку на фронт, страни добровољци су тражили да им се изда сертификат да су учествовали у борбама око Кошара, јер су са таквом потврдом могли да добију 50 одсто већу месечну плату на ратиштима широм света.
Снаге Војске Југославије у бици на Кошарама 1999. године чинили су делови 125. моторизоване бригаде, 53. гранични батаљон, војна полиција из Београдског и Крагујевачког корупуса, делови 63. падобранске и 72. специјалне бригаде и мањим делом добровољци из земље и иностранства.
Командант свих јединица ВЈ на Кошарама био је потпуковник Љубинко Ђурковић, а његови претпостављени - пуковник Драган Живановић и генерал мајор Владимир Лазаревић.
У овој бици, сукобљене стране нису кршиле правила и обичаје ратовања. Формално, то је била копнена агресија из Албаније на СРЈ.
Погинуло је 108 припадника војске и добровољаца, а тела неколико војника никада нису извучена са границе.
Данас се на подручју карауле Кошаре налази око 150 гробница, погинулих припадника Ослободилачке војске Косова, али се процењује да је још неколико десетина људи из редова ОВК сахрањено у Албанији.
Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара. Повлачење је, за разлику од других делова Косова, протекло без икаквих инцидената, а непријатељи су једни друге мирно посматрали.

17 ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ

Навршило се 17 година од злочиначког напада НАТО алијансе на СР Југославију. Поводом ове годошњице, председник нашег удружења Сретен Лазовић је гостовао на локалној телевизији MIX.
Говорећи о овом незапамћеном злочину, наш председник се посебно осврнуо на тајни Бриселски састанак челника Нато пакта од 13. марта 1999. године. Такође је опширно говорио и о последицама ратних дејстава и злочина над Српским народом, са потребом за постављање захтева за наплату ратне одштете.
Поред овога било је и речи о тренутном стању борачке популације и потреби доношења закона о статусу бораца

КОНАЧНА ВЕРЗИЈА ЗАКОНА О
БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКОЈ ЗАШТИТИ!!!

После више исправки и усаглашавања донета је и трећа верзија
ЗАКОНА О БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКОЈ ЗАШТИТИ.
Да ли ће ова коначна верзија, која треба да иде у Скупштину на усвајање, донети борцима статус који заслужују!? Можете проценити и сами. Комплетан текст нацрта можете прочитати и преузети путем линка који се налази испод овог текста.
Преузмите нацрт закона

Проблем дневница на правосудним органима

Министар одбране Братислав Гашић изјавио је да проблем ветерана траје од 1999. године и да је проблем неисплаћених дневница у надлежности правосудних органа.
"Што се тиче дневница резервистима, ту је у задњих 16 година било разноразних и судских одлука, захтева. Дневнице су биле исплаћене некима и више него што је било по закону. Некима нису биле исплаћене. Наравно то је на правосудним органима, није на Министарству одбране да о томе доноси свој суд и да исплаћује дневнице", рекао је данас Гашић.
Гашић је рекао да проблем ветерана траје од 1999. године.
"Неке власти су обећавале и доносиле одређене одлуке у предизборним циклусима, а затим заборавиле на своја обећања. Ова власт води другачију политику. Разговарамо са њима и договарамо се. Није лако, ако неко остави из јануара 2008. године, 24 милијарде које морате да исплатите. Морате да их зарадите, да их нађете да би тим војним пензионерима који то заслужују, ; јер је то законска обавеза да морате да исплатите", навео је он.
Гашић је рекао да удружења ветерана по први пут имају добар дијалог са Министарством одбране.
"Сређујемо простор у Дому војске где ће имати свој простор, где ће бити плаћени сви трошкови. Први пут разговарају са нама. Учествују на пројектима. Сваке године издвајамо један део средстава за њихове пројекте", казао је министар одбране.
Десет ратних ветерана из Војводине поднело је у септембру Вишем суду у Новом Саду тужбу против државе Србије због дискриминације у исплати ратних дневница.
Њихов правни заступник Срђан Алексић рекао је нтадае да су тужбе поднете на основу Закона о забрани дискриминације и додао да је бивша Повереница за равноправност утврдила да је држава дискриминисала ратне ветеране, о чему је обавестила и Владу Србије и Европски суд за људска права у Стразбуру. ;
Он је подсетио даје Влада Србије још 17. јануара 2008. године "под плаштом социјалне помоћи" исплатила ратне дневнице за 10.000 ратних ветерана из пет општина: Куршумлије, Блаца, Житорађе, Прокупља и Дољевца, док ветеранима из свих осталих општина у Србији није исплатила ратне дневнице.
Ветерани траже усвајање закона о правима ратних ветерана и чланова њихових породица.

Извор: /www.b92.net

Резервисити из Краљева туже државу због дискриминације

Ратни војни резервисти са подручја Краљева поднели су тужбу Вишем суду у Краљеву за дискриминацију бораца, јер нису били обухваћени споразумом о исплати ратних дневница као што је то био случај са резервистима из Топличког округа.
Раде Затезало, сарадник у адвокатској канцеларији Срђана Алексића из Ниша која је заступа резервисте из Краљева, рекао је да је налог суда у Стразбуру да су војни резервисти могли да се обрате домаћим судовима по Закону о забрани дискриминације и да је због тога поднета тужба Вишем суду у Краљеву.
- Суд у Стразбуру је желео да искористимо сва правна средства која нам стоје на располагању у Србији. Права резервиста су евидентно повређена и то ћемо покушати да докажемо - рекао је Затезало.
Сретен Лазовић председник Удружења учесника у рату од 1991. до 1999. године из Краљева, рекао је да су спискови бораца са Косова 1999. године, више пута уредно послати ресорним министарствима у Србији.
- Из Краљева је око 8.000 бораца на том списку и ми сада тражимо да и држава обухвати са исплатом дневница и припаднике краљевачких одреда – каже Лазовић.
На основу судског вештачења које је урађено још 2008. године на основу војних докумената и спискова за исплату, утврђено је да се резервистима дугују дневнице и Основни суд у Краљеву је тако и пресудио. Међутим, Министарство одбране се жалило тражећи да се утврди да ли се ради о дугу или штети према борцима.

Извор: /www.blic.rs

Нацрт Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица

На предложени Нацрт закона, наше удружење је поднело низ конструктивних предлога и примедби. Све ове предлоге, председник нашег удружења Сретен Лазовић, изнео је на Јавној расправи о доношењу поменутог закона, у Крагујевцу 22.12.2014. пред представницима Министарства рада, запошљавња, борачких и социјалних питања, као и пред представницима осталих борачких организација из већег дела Србије.
Сви ови предлози и примедбе, достављене су у писаној форми министру А. Вулину, државном секретару и правнику у министарству рада, као и осталим службеницима министарства понаособ. Жеља нам је да се ови захтеви и примедбе прихвате на обострану корист и разумевање, како би добили квалитетан и праведан закон за све популације поменуте у тексту закона.
Драги наши саборци и остали посетиоци нашег сајта, желели смо да и Ви имате увид у то што би желели да нам нови закон донесе, па смо за Вас поставили у pdf формату све примедбе и предлоге које смо изнели надлежним органима.
Овде можете преузети предлоге и примедбе нашег удружења на Нацрт Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица у pdf формату.

Примедбе и предлози Нацрта Закона о борачко-инвалидској заштити

Скупштина Републике Србије би ускоро требало да усвоји нови Закон о борачко-инвалидској заштити. Предлог тог Закона, као и образложење самог закона, који ће се наћи пред посланицима, можете преузети на нашем сајту.

Овде можете преузети Нацрт Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица у pdf формату.
Преузмите документ: Нацрт Закона о борачко-инвалидској заштити


Овде можете преузети образложење Закона о борачко-инвалидској заштити у pdf формату.
Преузмите документ: Образложење закона о борачко-инвалидској заштити

Годишњица НАТО агресије

Навршава се 15. година од НАТО агресије на нашу земљу. Армије 19 чланица НАТО-а почеле су, 24 марта 1999.године у 20 сати, ваздушне нападе на Југославију, под називом „Милосрдни анђео“, који су трајали 11 недеља и у којима је погинуло 1.002 припадника ВЈ и полиције и више од 2.000 хиљаде грађана. Према подацима објављеним на првој годишњици бомбардовања, током 78 дана агресије НАТО је бацио 2.900 бомби, испалио 1.000 крстарећих ракета, разрушено је више од 250 школа и универзитета, 20 болница и клиника, порушено 60 мостова, уништено више од 300 фабрика, погођено осам медијских кућа, оштећено више од 30 манастира и цркава. Током 78 дана агресије НАТО је бацио 2.900 бомби, испалио 1.000 крстарећих ракета, разрушено је више од 250 школа и универзитета, 20 болница и клиника, порушено 60 мостова, уништено више од 300 фабрика, погођено осам медијских кућа, оштећено више од 30 манастира и цркава.
Поводом годишњице НАТО агресије, уложили смо мало труда и направили електронску публикацију о догађајима из пролећа 1999. године. Хтели смо да дамо приказ зла са којим се наш народ и наша земља суочила у то време. Дали смо приказ свих НАТО летилица, бродова, бомби, ракета итд. које је агресор користио. Поред тога хтели смо да вам дамо и увид у део последица од бомбардовања, пре свега утицај бомбардовања осиромашеним уранијумом. Још пуно тога видећете у сведочанству борбе за слободу нашег народа против сила злочина и мрака.
Овде можете преузети публикацију о агресији на нашу земљу у pdf формату.
Преузмите документ: НАТО Агресија 1999.

Стразбур - Ратне дневнице 25. марта

По речима адвоката Срђана Алексића из Ниша, правног заступника бораца, 25. марта у 10 сати биће донета правоснажна пресуда Међународног суда у Стразбуру о ратним дневницама борцима учесницима рата на Косову. Изјаву адвоката Алексића можете погледати на страници Активности - Видео снимци

ЈАВНО ПИТАЊЕ ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА И КОАЛИЦИЈАМА

На основу Одлуке Скупштине Удружења учесника рата 1991.-1999. Краљево, одржане 31.01. 2014. године овлашћен сам да у име Удружења свим политичким партијама и коалицијама током предизборне кампање за Републичке парламентарне изборе

ЈАВНО УПУТИМ ПИТАЊЕ О:

1. Нерешеном борачком статусу за учеснике ратова од 1991.-1999. године, конкретно недонешење: „Закона о борачко-инвалидској заштити“.
2. Субвенцијама за борце ратова 1991.-1999. године са подручја Рашког округа по моделу који је град Београд од 1995. године субвенционисао своје борце умањењем 50% обједињеног рачуна Инфостана тј. услуга свих Јавних и комуналних предузећа у Београду.
3. Исплатама ратних дневница из рата 1999. године на Косову и Метохији за припаднике из Рашког округа, као што је то учињено у седам општина Топличког округа за 10000 бораца. Очекује се коначна пресуда о ратним дневницама, код Међународног суда правде у Стразбуру.
4. О тешком материјалном и егзистенционалном положају бораца-грађана и њихових породица у Рашком округу, услед тешке економске ситуације, пропалих приватизација, незапослености, неоверених здравствених књижица, немогућности лечења услед повећаног оболевања и смртности од последица НАТО бомбардовања са осиромашеним уранијумом...

Молимо за Ваш коментар и одговор:
„Шта борци-грађани Рашког округа могу очекивати од Вас као дела Републичког парламента у решавању ових навадених проблема“?

Краљево Председник управног одбора
Сретен Лазовић

Дан сећања на браниоце отаџбине у Краљеву - РТВКВ

Навршило се 19 година од агресије НАТО на аншу земљу. И ове године смо се окупили да одамо почаст нашим палим друговима. Представници нашег удружења су са делегацијама: војске, полиције, града Краљева и осталим удружењима положили венце и цвеће на споменик палим борцима у ратовима деведесетих. Такође смо положили и венац на спомен обележје палим борцима 252. оклопне бригаде у касарни у Јарчујку. На крају смо посетили и спомен собу у касарни у Рибници.

Бесплатно студирање за децу српских ветерана

Влада Србије обезбедиће бесплатно студирање за децу ратнх војних инвалида, док у удружењима бивших бораца кажу да им је потребна помоћ и код решавања стамбеног питања и здравствене заштите.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин у петак је потписао меморандум о сарадњи са 32 приватна и државна факултета, који ће омогућити бесплатно школовање за децу чији су родитељи учествовали у сукобима деведесетих.
"Држава Србија је поносна на своје борце, држава Србија је поносна на оне који су је бранили. Ово је део нашег дуга према њима, њиховим породицама и ово је начин да читаво друштво покаже колико ценимо њихову жртву", рекао је Вулин на конференцији за новинаре у Београду.
Вулин је рекао да ће новим законом о социјалним давањима за ветерене и њихове породице бити обезбеђено бесплатно високо образовање за децу палих бораца, ратних војних инвалида и бораца.
Прошлог децембра министарство је потписало и споразум са 36 факултета у Србији, чиме је деци ветерана омогућено да на њима студирају бесплатно.
Укупно 18 деце на тај начин сада студира бесплатно, рекао је Вулин.
Иначе, нови закон је предложен након што је неколико десетина ратних ветерана прошлог октобра штрајковало глађу, тражећи неисплаћене дневнице из времена ратова деведесетих, здравствено осигурање за све бивше борце и запослење за своју децу.
Активисти за људска права тражили су од Владе Србије да повуче предлог закона, због тога што закон неће пружити државну помоћ за многе жртве рата као што су жртве сексуалног насиља и породице несталих.
Закон предвиђа да пензије добију сви који су учествовали у Другом светском рату, као и они који су били део југословенске војске и учествовали у војним акцијама са циљем очувања "теритроријалног интегритета Југославије" у ратовима у Хрватској и Босни и Херцеговини до пролећа 1992. године.
Пензије ће добити и они који су учествовали у рату на Косову у периоду од 24. марта до 26. јуна 1999. године.
Према подацима Министарства одбране, у ратовима деведесетих учествовало је око 500,000 Срба, док удружења ветерана тврде да је тај број много већи, односно више од 700,000 људи.
Закон је већ требало да буде усвојен, али је поступак обустављен како би министарство размотрило предлоге о изменама које су добили.
Српска удружења ветерана поздравила су предлог закона, али кажу да треба још радити на томе.
Предраг Ивановић, председник Савеза ратних војних инвалида Србије, рекао је за БИРН да се највећи проблеми са којима се суочавају тичу стамбеног питања и лоше здравствене заштите.
Према његовим речима, држава и даље веома споро даје станове ратним ветеранима и инвалидима.
"Само на ранг-листи града Београда има неколико стотина људи [ратних инвалида] пријављено. Ако се настави тим темпом, маса нас неће ни доживети да им се реши стамбено питање", рекао је Ивановић.
Питање здравствене заштите је такође критично, рекао је он.
"На пример, да би се добила друга протеза, мора да се врати та стара, па онда људи чекају и не могу да функционишу без тога", рекао је он.
Ивановић има дете од седам година и нада се да ће нови закон, који би требало ускоро да буде усвојен, омогућити његовом детету да студрира бесплатно када за то дође време.

6.11.2015.

Извор: www.balkaninsight.com

Бесплатно студирање за децу палих бораца на 32 факултета

Деца палих бораца, ратних војних инвалида и бораца убудуће ће моћи бесплатно да студирају на 32 факултета у земљи, предвиђено је Меморандумом о сарадњи, који су потписали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и декани факултета.

Александар Вулин је, након потписивања рекао да је Србија поносна на своје борце и оне који су је бранили и стварали.
"Ово је део нашег дуга према њиховим потомцима и породицама и начин да читавом друштву покажемо колико нам је стало и колико ценимо њихову жртву", рекао је Вулин.
Прецизирао је да студенти неће бити финансирани из републичког буџета, већ ће средства за њихово школовање издвојити сами факултети из сопствених прихода.
"Време је да народ и земља покажу колико им је стало и колико цене највећу могућу жртву оних који су дали живот за ову земљу", рекао је Вулин.
Вулин је рекао да ће се наставити са сличним акцијама које показују да ова земља цени људе који су је бранили.
"Верујем да су прошла времена у којима смо се стидели и окретали главу од наших ратника и наше историје и правили се да не постоје ни пали борци ни њихови потомци", рекао је Вулин.
Министар је нагласио и да ће након усвајања закона о борачкој заштити стипендирање деце палих бораца и ратних војних инвалида постати обавеза.
На питање када ће тај закон бити усвојен министар је подсетио да је закон прошао јавну расправу и да је сада само питање када ће доћи на дневни ред у Скупштини, наводећи да би можда могао да буде усвојен и до краја године.
Декан Факултета уметности у Нишу Сузана Костић истакла је да је потписивање Меморандума велика ствар коју факултети чине за потомке палих у оружаним сукобима.
"Кад видите омладину која је изгубила неког свог, зато што је имао висок ниво свести шта брани, чини ми се да је мало оно што смо до сада урадили за њих", рекла је Костић.
Дина Гаварини из Барајева, чија је мајка Љиљана Жикић Крађорђевић погинула у Пећи 1. априла 1999. године, једна је од оних којој ће ова помоћ много значити.
Дина већ студира на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије и захвалила је на обезбеђеним стипендијама Министарству које се, како је рекла, изузетно брине о деци палих бораца.
Министарство за рад је у децембру прошле године потписало меморандуме о сарадњи и са 36 високих школа струковних студија, како би помогли деци палих бораца, ратних војних инвалида и деци бораца.

6.11.2015.

Извор: www.rts.rs

СРБИЈА НАС ЗОВЕ АНЂЕЛИ МОЈИ!

Пре него што ће полетети у сусрет авионима Алијансе командант 98. јуришног пука Срето Малиновић обратио се својим пилотима.
"Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука! Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.
Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних. И данас као необројено пута у нашој историји, не наређује наша команда.
Србија нас зове анђели моји челични! Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане. Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови, наша деца, жене, мајке и очеви. Не бацајмо љагу на наш образ, нека вас води гесло са наше ратне заставе, заставе 98. Јуришног пука - Отаџбина изнад свега.
То гесло смо заједнички изабрали, покажимо да нам је оно и на срцу. Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету него бити пилот ратног ваздухопловства. Ни теже ни поносније!
Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот. Обезбедићу вам лет у вечну славу, у коју ћу вас ја лично повести! Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада. За част професије, за образ отаџбине. На авионе!"

У случају отпора Југославије треба убијати цивиле, рушити мостове, болнице, школе,обданишта, резервоаре воде, био закључак команданата НАТО

На Бриселском тајном договору 13. марта 1999. године челници НАТО донели су одлуку о нападу на Србију! Састанку су присуствовали генерали Клаус Науман, Весли Кларк, генерал Шварцкопф, генерал Андерсон, генерал Роузман, Жак Клајн, Вилијем Вокер и Бернар Кушнер…Као датум одређен је 17. март, али због лоших метеоролошких услова одређен је други датум, 24. март. Захваљујући обавештајном раду српских агента, који су били добро позиционирани у самом врху НАТО, власти у Београду имале су правовремену информацију о почетку напада.
Зацртани циљеви сврстани су у неколико група:

1) Створити најоптималније услове за агресију на Југославију. Операцијом „Алигатор“ понизити Југославију и блицкригом поразити војску и полицију на Косову и Југославији.
2) У случају пружања отпора Југославију разарати најубитачнијим средствима уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом и касетних бомби. Контејнере с бојним отровима и микробиолошким материјама активирати ако одбрамбени системи пруже толики отпор да се поремете планови разрађене акције „Алигатор“. Стратешке неутронске бомбе користити за елиминисање живе силе на граници према Албанији и Македонији.
3) Формирани међународни суд у Хагу треба да пресуђује по брзом поступку политичком, војном и полицијском руководству Југославије уз селективан приступ,јер инсајдери треба да послуже тужилаштву и суду за доношење брзих пресуда. Судити за најтежа дела из области ратног права: за геноцид, ратне злочине и кршење закона и обичаја ратног права.
4) У случају отпора Југославије треба убијати цивиле, рушити мостове, болнице,школе, обданишта, резервоаре воде, инфраструктуру, релеје, трафо станице,далеководе. Рушењем рафинерија изазвати еколошку катастрофу. Винчу не треба штедети, јер се рушењем реактора стварају могућности за брзу капитулацију Југославије. Активирати и операцију „Потковица“, односно преко ОВК припремити наводни егзодус албанског живља, који ће се повлачити према Албанији и Македонији, где ће чекати телевизијске екипе највећих медијских кућа на свету као би се овековечила наводна зверства југословенске војске и полиције.
5) Створити услове за стварање независне државе Косово, која ће функционисати само уз присуство НАТО снага, а оне се неће повлачити најмање двадесет година. Независна држава Косово ће се касније припојити Албанији и уз узимање територије од Србије (југ Србије до испод Алексинца), западне Македоније, Малесије од Црне Горе и северног дела Грчке створити Велику Албанију, која ће доминирати Балканом и свим путним и ваздушним коридорима према Азији и Африци.
6) Уколико дође до брзе капитулације Југославије, одредити правце повлачења војске, полиције и српског и неалбанског становништва према Мердару, Бујановцу и у правцу Приштина – Медвеђа. При том заробити сва борбена средства војске и полиције и третирати их као ратни плен ОВК. Не допустити да се извуку авиони из хангара Слатинског аеродрома. Војно способним грађанима Косова српске националности који су приступили војним и полицијским јединицама такође забранити напуштање покрајине.



Француски мајор – српски шпијун
Да је српска служба добро покривала НАТО, говори и случај француског мајора Пјер-Анрија Бинела, који је, према наводима француских војних органа, у периоду од 1996. до 1998. године одавао српским обавештајцима поверљиве војне податке о циљевима НАТО у Србији. У књизи објављеној у јуну 2000. Бинел прихвата да је „отишао предалеко“ како би допринео да се „избегне крвопролиће“ и додаје да није издајник, про-Србин „нити је за Милошевића“.„Шеф кабинета и официр за безбедност генерала Пјера Вирота и начелник француског представништва у војном комитету НАТО Бинел ступио је у везу током 1998. године са српским војним обавештајцем, пуковником Јованом Милановићем, с којим се састао у четири наврата и том приликом му ‘усмено и писмено поверио тајне податке о припремама ваздушних удара НАТО’“, наводи се у оптужници. Војни суд му је у Паризу 15. децембра 2001. године одузео чин и осудио га на пет година затвора, од чега три условно. Пре тога је нешто мање од годину.

Хронологија сарадње и разних споразума између српских власти и НАТО од 2005.-2016.

СПОРАЗУМ О ТРАНЗИТУ НАТО ТРУПА КРОЗ СЦГ, ПОТПИСАН 18.07.2005. од стране тадашњег министра спољних послова Државне заједнице СЦГ Вука Драшковића и генералног секретара НАТО, тада Јап де Хоп Шефера!
Преузмите документ из 2005. године

СПОРАЗУМ између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији потписан 2006. од Бориса Тадића и Кондолизе Рајс

Преузмите документ из 2006. године

Споразум Србије са НАТО о статусу снага или у пуном називу:
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА СЕВЕРНОАТЛАНТСКОГ УГОВОРА И ОСТАЛИХ ДРЖАВА УЧЕСНИЦА У ПАРТНЕРСТВУ ЗА МИР О СТАТУСУ ЊИХОВИХ СНАГА, СА ДОДАТНИМ ПРОТОКОЛОМ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА СЕВЕРНОАТЛАНТСКОГ УГОВОРА И ОСТАЛИХ ДРЖАВА УЧЕСНИЦА У ПАРТНЕРСТВУ ЗА МИР О СТАТУСУ ЊИХОВИХ СНАГА И НАРЕДНИМ ДОДАТНИМ ПРОТОКОЛОМ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА СЕВЕРНОАТЛАНТСКОГ УГОВОРА И ОСТАЛИХ ДРЖАВА УЧЕСНИЦА У ПАРТНЕРСТВУ ЗА МИР О СТАТУСУ ЊИХОВИХ СНАГА.

Преузмите документ о статусу снага

Споразум о снабдевању и узајамним услугама између Министарства одбране Републике Србије у име Владе Републике Србије и Министарства одбране Сједињених Америчких Држава, који је потписан у Београду, 8.новембра 2006. године

Преузмите документ из 2006. године

Уговор између Владе Републике Србије и Владе Републике Француске о сарадњи у области одбране и статусу њихових снага, који је потписан у Паризу, 7. априла 2011. године. Уговор потписао тадашњи министар одбране Шутановац.

Преузмите документ из 2011. године

ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) , РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СЕВЕРНО-АТЛАНТСКОГ УГОВОРА (НАТО), потписан у Београду децембра 2014. године
ПОСЕБНУ ПАЖЊУ OБРАТИТИ НА АКТИВНОСТИ ПРЕДВИЂЕНЕ ПОГЛАВЉИМА II; III: IV, A КОЈЕ ЈЕ ДУЖНА СРБИЈА ДА ПРЕДУЗМЕ, ПОЧЕВ ОД ИЗРАДЕ ПЛАНОВА, СТРАТЕГИЈА, ОРГАНИЗОВАЊА ЈАВНЕ КАМПАЊЕ ПОДРШКЕ ЗА ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ И АКТИВНОСТИ УСМЕРЕНЕ ПРЕМА НАТО-у, ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ОБУКЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ ПРЕМА НАТО МОДЕЛУ, ДЕФИНИСАЊЕ И ЗАКОНСКИ ОБЛИКОВАЊЕ (БЕЗ ПОРЕЗА) ИНФРАСТРУКТУРНИХ ПРОЈЕКАТА У ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ ИСТИХ А ЗА ПОТРЕБЕ НАТО, И УЗ ОМОГУЋАВАЊЕ ТЕНДЕРА СА ЧЛАНИЦАМА НАТО И ЊЕНИМ ПАРТНЕРИМА, ИТД, ИТД.

Преузмите документ ИПАП из 2014. године

Споразум између Владе Републике Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (NSPO) о сарадњи у области логистичке подршке, који је потписан у Капелену, 7. септембра 2015. године и у Београду, 14. септембра 2015. године.

Преузмите документ NSPO из 2015. године

1. Меморијални турнир - у малом фудбалу у славу погинулим и преминулим борцима у ратовима 1991. - 1999. године.

Дана 31.07.2015. године на терену у Адранима одржан је 1. Меморијални турнир - у малом фудбалу у славу погинулим и преминулим борцима у ратовима 1991. - 1999. године.

На турниру учествовале су следеће екипе:
- Градске управе - града Краљева,
- Полицијске управе Краљево,
- Жандармерије одреда Краљево и
- Удружења учесника рата 1991. - 1999. Краљева.

Жребом су изабрани актери и остварени су резултати утакмица:
1. пар:
Удружење учесника рата 1991.-1999. Краљева : Градска управа града Краљева = 4 : 2
2. пар:
Полицијска управа Краљева : Жандармерија = 0 : 1

утакмица за 3. место:
Полицијска управа Краљева : Градска управа града Краљева = 7 : 2

утакмица за прво место:
Удружење учесника рата 1991.-1999. Краљева : Жандармерија = 1 : 1 ( без победника )

Сви актери ревијалног турнира су својим учешћем допринели да ова манифестација Меморијалног карактера се одржи и да су СВЕ ЧЕТИРИ екипе морални победници на овом турниру.

Сретен Лазовић
Председник Удружења учесника рата 1991. - 1999.
Краљево

ЈАВНО ПИТАЊЕ ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА И КОАЛИЦИЈАМА

На основу Одлуке Скупштине Удружења учесника рата 1991.-1999. Краљево, одржане 31.01. 2014. године овлашћен сам да у име Удружења свим политичким партијама и коалицијама током предизборне кампање за Републичке парламентарне изборе

ЈАВНО УПУТИМ ПИТАЊЕ О:

1. Нерешеном борачком статусу за учеснике ратова од 1991.-1999. године, конкретно недонешење: „Закона о борачко-инвалидској заштити“.
2. Субвенцијама за борце ратова 1991.-1999. године са подручја Рашког округа по моделу који је град Београд од 1995. године субвенционисао своје борце умањењем 50% обједињеног рачуна Инфостана тј. услуга свих Јавних и комуналних предузећа у Београду.
3. Исплатама ратних дневница из рата 1999. године на Косову и Метохији за припаднике из Рашког округа, као што је то учињено у седам општина Топличког округа за 10000 бораца. Очекује се коначна пресуда о ратним дневницама, код Међународног суда правде у Стразбуру.
4. О тешком материјалном и егзистенционалном положају бораца-грађана и њихових породица у Рашком округу, услед тешке економске ситуације, пропалих приватизација, незапослености, неоверених здравствених књижица, немогућности лечења услед повећаног оболевања и смртности од последица НАТО бомбардовања са осиромашеним уранијумом...

Молимо за Ваш коментар и одговор:
„Шта борци-грађани Рашког округа могу очекивати од Вас као дела Републичког парламента у решавању ових навадених проблема“?

Краљево Председник управног одбора
Сретен Лазовић

Саопштење адвоката Срђана Алексића, правног заступника бораца Србије пред судом у Стразбуру